"Tim mladim hakerima su kupovali najnovije skupe i mocne kompjutere kao nagradu za uloženi trud, a od njih pravili mala hakerska cudovišta! Kontrolisali su Internet, baš kao i telefonske pozive i poštanske pošiljke. Ali, videcete, ovo je samo pocetak! Ko zna šta ce se dešavati ako Sloba bude bio osuden! Ako su neke stvari isprogramirane još pre pet godina, ti programi ce se i realizovati! Istražni organi sada samo mogu da tragaju za svim maloletnim sajber-genijima ove zemlje, ali pitanje je da li ce uspeti da nadu baš sve koji su stvarali takve monstruozne programe! Strašno se bojim onoga što nas ceka!"

Ponukani glasinama da se u jednom našem preduzecu dešavaju veoma cudne, skoro neverovatne stvari vezane sa kompjuterskim sistemom stupili smo u kontakt sa nekima od zaposlenih koji su vrlo nerado (i sa obaveznom naznakom da ostanu anonimni) pricali o sablasnim virusima koji su gotovo potpuno "pocistili" njihovu bazu podataka.

GODINE NAPORNOG RADA BESPOVRATNO SU NESTALE

"Znate, ja o ovome vrlo nerado pricam, jer se bojim... Bojim se da sve ovo nije nimalo slucajno i da je sve posledica nekih greha iz prošlosti, ne pitajte cijih!" veoma nervoznim i uzbudenim glasom pocela je svoje izlaganje jedna službenica "Sve je pocelo krajem prošle zime, i to tako što je jednog dana ceo kompjuterski sistem u firmi jednostavno 'pao'! Znam, reci cete to je uobicajena pojava kada su kompjuteri u pitanju, ali... Secam se kao da je bilo juce: svi smo sedeli za svojim racunarima i obavljali uobicajene svakodnevne poslove kad sam odjednom oko sebe zacula psovke svojih kolega. Bacila sam pogled na moj monitor i imala sam šta da vidim: ekran mog racunara bio je potpuno prazan! Sablasno crn! U prvi mah sam pomislila da je mreža pukla, ili da je u pitanju strujni udar."

Zaposleni su odmah obavestili glavnog operatera koji je sa svojim timom pokušao da podigne sistem i utvrdi uzrok njegovog pada.

"Nakon nekoliko sati, glavni operater je sišao do naše kancelarije i licem belim kao krec obavestio nas da sistem ponovo radi, ali da u bazi podataka nema nijednog jedinog podatka. Naše zaprepašcenje poceli su da smenjuju neverica i strah. Pošto nam je tih dana direktor bio na službenom putu, bilo je jasno da cemo svi snositi sankcije zbog onoga što se desilo. Znali smo da ce direktor poludeti od besa kad bude saznao da je izgubljeno apsolutno sve - od baze podataka o našim poslovnim partnerima, preko svih višegodišnjih projekata, izveštaja, racunovodstva, blagajne, poslovne korespondencije itd, i da ce za to okriviti nas... Tako je i bilo, mada je takva reakcija bila i normalna ako se ima u vidu da su godine i godine teškog i strpljivog rada bespovratno nestale u jednoj, jedinoj sekundi!" jednako uzbudenim glasom završila je svoje izlaganje naša sagovornica.

Slicnu pricu culi smo i od mlade radnice koja nam se predstavila samo kao Goca: "Kad se sve to desilo, baš sam uporedivala racune izmedu tog i prethodnog meseca. Odjednom su sve brojke na ekranu za trenutak zadrhtale, a potom se monitor zacrneo! Pomislila sam da je došlo do restrikcije struje, ali odmah zatim sam videla da nam gori svetlo u kancelariji. Kad sam glasno primetila da nešto nije u redu s mojim komjuterom, i koleginica Ljilja za susednim stolom je to isto konstatovala. Ubrzo zatim u našu sobu ušla je Mila iz racunovodstva, kukajuci na sav glas kako joj se izgubio sistem... U hodnicima je nastao opšti metež, sudarali smo se i jedni drugima prepricavali isto. Ali, niko nije znao da objasni šta se desilo..."

DVOMESECNA ISTRAGA NIJE DALA REZULTATE

U nastavku svog izlaganja, Goca nam je ispricala kako je putem mobilnog telefona odmah obavešten vlasnik i direktor preduzeca, pa su zatim pozvani strucnjaci za racunare, ali: "Tih dana je ovde vladalo opšte ludilo! Sve redom su nas ispitivali šta smo u datom trenutku radili na racunarima, koje smo programe koristili, posebnu pažnju obracali su na one koji su u presudnom trenutku bili na Internetu... Ali, bez obzira na sve, niko nije imao pravo objašnjenje! Kad je direktor došao sa službenog puta, odmah je o svemu obavestio naše strane partnere koji su, opet, angažovali svoje najbolje strucnjake za informatiku i kompjuterske sisteme. Danima i nedeljama su nas iznova zapitkivali i sve to beležili... Ali, ni posle dva meseca niko nije ustanovio šta se to zapravo dogodilo."

Daljim raspitivanjem medu zaposlenima u firmi saznali smo da se posle prvog "pucanja" sistema rad u tom preduzecu nekako nastavio, ali da su svi službenici postali prilicno podozrivi i zbunjeni.

"Medu nas se uvukla sumnja, poceli smo jedni drugima da ne verujemo i da krišom špijuniramo jedni druge. Po coškovima je vec pocelo da se šuška da se medu nama nalaze 'krtice' ciji je zadatak da firmu dovedu do prosjackog štapa pa smo svi poceli jedni druge da posmatramo sa distance, pokušavajuci da ustanovimo ko je krivac", saopštio nam je ozbiljan stariji covek. "Cak sam i ja par puta uhvatio sebe kako špijuniram kolegu s kojim petnaest godina delim istu kancelariju! Užas! I, da ne dužim, taman smo nekako uspeli da izolujemo virus i nekako nastavimo sa radom, posle par meseci sve se ponovilo. I ako se onaj prvi pad i mogao nekako opravdati necijim kiksom ili nemarnošcu, za ovaj drugi se to nikako ne bi moglo reci! I sve se ponovilo - ekipe strucnjaka, nove analize, ispitivanja, ali problem na kraju ipak nije rešen!

Uz to, na kolegijumu nam je izricito zabranjeno da o ovome pricamo bilo kome, cak i clanovima naših porodica: direktor je zapretio otkazom svakom ko o ovome bude zucnuo i jednu jedinu rec, stavljajuci poseban akcenat na medije! Plašio se da cemo izgubiti ugled i imidž koji smo tako dugo i strpljivo gradili. Zato smo morali da se pretvaramo kao da je sve u redu, a zapravo nije bilo ništa u redu!"

Potom je, kako nam je rekao naš sagovornik, još nekoliko puta dolazilo do kompletnog pucanja sistema - sve dok se jednog dana u njihovoj firmi nije zatekla grupica tinejdžera koji su se ponudili da pomognu.

"Koliko sam upoznat, jedan od tih momaka valjda ide u razred sa direktorovim sinom pa su otuda saznali za naše probleme. Kad su se njih trojica balavaca tog dana pojavili u firmi, direktor je poludeo od besa. Ali, s obzirom da do tada niko od mnogobrojnih strucnjaka nije rešio problem, direktor je shvatio da valjda nema šta više da izgubi pa je nakon jednocasovnog ubedivanja ipak pustio tu decu da probaju da reše stvar. I, da ne poverujete, ali jedan od njih je posle samo tri-cetiri dana pronašao o cemu se radi!"

KOBNA KOMPJUTERSKA ŠIFRA

Kad smo našeg sagovornika zamolili da nam otkrije identitet maloletnog sajber-heroja, naišli smo na odlucno odbijanje.

"Vama novinarima je bitno samo da dobijete informacije, a to što mi ovde rizikujemo da izgubimo posao, to kao da nije važno! Uostalom, ja i ne znam kako se zove taj momcic, samo sam po njegovom izgledu mogao da zakljucim da ni vojsku nije odslužio!"

U pokušajima da podrobnije istražimo ovaj slucaj, razgovarali smo sa još nekoliko radnika tog preduzeca i jedino što smo uspeli da saznamo bio je podatak da se uspeh mladog kompjuterskog strucnjaka navodno povezuje sa angažmanom tog nadarenog mladica i još nekolicine njegovih vršnjaka u tajnim poslovima bivšeg režima!

"Ja ne znam da li je to zaista istina, ali prica se da je taj momak otkrio da je valjda direktorova sekretarica, inace clan 'Otpora', koristila šifru 'GOTOV JE' svaki put kad se logovala na Internet! Onaj momcic nas je sve redom ispitivao za naše šifre, ali sa tom ženom je ubedljivo najduže razgovarao, i to u nekoliko navrata! E sad, kakve veze ima ta šifra sa krahom našeg preduzeca - nemojte mene pitati".

To je ujedno bila i poslednja informacija koju smo uspeli da dobijemo unutar samog preduzeca. Ipak, bilo nam je jasno da je šifra "GOTOV JE" delovala kao virus na ceo sistem...

Daljim raspitivanjem mogli smo cuti zaista najrazlicitije verzije istog dogadaja, mada se, ruku na srce, vecina objašnjenja ovog cudnovatog dogadaja ipak vezuje za bivši režim i nastojanja bivših visokih politickih funkcionera da mlade hakere iz školskih klupa vrbuju pravo u svoje redove.

HAŠKI TRIBUNAL POVEZAN SA PADOVIMA SISTEMA!?

Kada smo o ovoj tematici porazgovarali sa studentima informatike na novosadskom elektrotehnickom fakultetu, od nekolicine momaka smo dobili odgovor "da bi se veliki deo tih prica mogao pokazati kao istinit". Pošto neki od njih poznaju momke koji su rešili misteriju "pucanja sistema", poznata im je i cinjenica da je do pada sistema dolazilo svaki put kad bi se Slobodan Miloševic pojavljivao pred Haškim tribunalom, što se objašnjava time da je ceo kompjuterski sistem naše zemlje maltene od prvog dana bio strogo kontrolisan!

"Ma tacno se znalo ko je opasan za njih, i zato su se dovijali na sve moguce nacine da doskoce svojim neprijateljima! Tim mladim hakerima su kupovali najnovije skupe i mocne kompjutere kao nagradu za uloženi trud, a od njih pravili mala hakerska cudovišta! Kontrolisali su Internet, baš kao i telefonske pozive i poštanske pošiljke. Ali, videcete, ovo je samo pocetak! Ko zna šta ce se dešavati ako Sloba bude bio osuden! Ako su neke stvari isprogramirane još pre pet godina, ti programi ce se i realizovati! Istražni organi sada samo mogu da tragaju za svim maloletnim sajber-genijima ove zemlje, ali pitanje je da li ce uspeti da nadu baš sve koji su stvarali takve monstruozne programe! Strašno se bojim onoga što nas ceka", rekao nam je S. K. sa trece godine informatike. "Ovako nešto se može uporediti sa nacistickim eksperimetnima za vreme Drugog svetskog rata! Ponovo su zloupotrebljena deca zarad ocuvanja vlasti!"

Bilo kako bilo, ovih dana mnoge firme presnimavaju svoje banke podataka i vrlo temeljno i dosledno ispituju svoje zaposlene o kompjuterskim šiframa koje su koristili poslednjih godina u velikom strahu da se i njima ne desi da zbog šifri izgube svoje dragocene podatke.